Saveti za betoniranje staza (vodič za početnike)

Izvršite neophodne pripreme na vreme kako biste izbegli napuknuća kasnije

Iako pravljenje betonskih staza u dvorištu može izgledati kao bezazlen posao, mnogo toga vam neće biti jasno kad se upustite u sam proces. Ovo pišem iz ličnog iskustva. Ukoliko niste bar nekoliko puta pomagali nekom od prijatelja ili komšija dok betonira staze u dvorištu može vam se dogoditi da mnoge sitne ali bitne tehničke detalje jednostavno previdite. Na kraju krajeva, praksa, odnosno, iskustvo je zaista čudo.

U ovom tekstu, kroz 10 profesionalnih saveta pokušaćemo vam pomoći da izlijete čvrste betonske staze bez pukotina. Pazite, bez pukotina. Zašto to naglašavamo? Zato jer beton još prilično dug period „radi“, i nakon što se osuši. Posledice ovog „rada“ često se pojavljuju u vidu pukotina. Dakle, savetima u ovom članku pokušaćemo vam olakšati izlivanje betonskih baštenskih staza bez pukotina.

Saveti se, takođe, odnose na formiranje ivica, izravnavanje, zaglađivanje, očvršćavanje i druge bitne korake u stvaranju prvoklasnog betona. Takođe, navešćemo i 10 najčešćih grešaka koje, ne samo početnici, nego i iskusni majstori, često čine.

Na kraju, obavezno pogledajte video u kojem jednostavnim rečnikom, na konkretnom primeru, možete videti kako izgleda jedno pravilno urađeno izlivanje betonskih staza oko kuće.

1. Šalovanje betonskih staza –dobro učvrstite daske za šalovanje

Bezmalo svaki majstor može vam ispričati bar jednu priču iz sopstvenog iskustva kada su se daske za šalovanje, ispupčile, izvitoperile ili čak i slomile pod težinom vlažnog betona. Da biste izbegli ovakav scenario, konstrukcija za šalovanje mora biti čvrsta. Kada je u pitanju učvršćivanje dasaka za šalovanje, dakle, ne možete preterati.

Koristite daske minimalne debljine 2.5-4 cm osim na krivinama. Kočiće postavljajte na udaljenosti ne većoj od 1 metra. Ako se oblik staze delom proteže ispod nivoa zemlje tada ga je potrebno izravnati nasipanjem. Ako visina staze doseže više od 15cm iznad zemlje, smanjite razmak između kočića i učvrstite svaki drugim kočićem i dijagonalnim kočićem, tj. kosnikom.

2. Krivine formirajte lesonitom

Lesonit ploče su jeftin materijal koji se lako savija u glatke krivine.

Lesonit ploče veće debljine, iako im to nije prvenstvena namena, odličan su materijal za formiranje krivina prilikom šalovanja jer su savitljive, odnosno fleksibilne i jeftina. Budući da je tako fleksibilan, lesonit je potrebno dodatno ojačati kako bi se sprečilo stvaranje ispupčenja prilikom izlivanja betonskih staza. Ako su daske za šalovanje postavljene ispod nivoa zemlje to jest, u zemlji, kočiće postavite na razmaku ne većem od 1 metra i a potom nabijte podlogu između njih. Za šalovanje iznad zemlje, razmak između kočića ne bi trebalo da bude veći od 40 cm.

Da biste formirali pravilne, paralelne stranice za zakrivljene betonske baštenske staze, najpre zašalujte jednu stranu. Zatim se bacite na pravljenje druge strane za betonsku stazu, koristeći dasku koju koristite za merenje i pazeći da je razmak isti na svim tačkama. Po vlažnom vremenu, lesonit može nabubriti i vaše savršene obline mogu postati talasaste. Dakle, ako vremenska prognoza predviđa kišu, spremite najlon kojim ćete zaštititi krivine od lesonita.

3. Držite vrhove vertikalnih kočića ispod visine daske za šalovanje

Zabijte ili odrežite kočiće ispod vrha daske za šalovanje da biste sami sebi olakšali izlivanje betona.

Kočići koji štrče iznad visine dasaka za šalovanje činiće vam prepreku prilikom izlivanja betonske mase. Dakle, pre nego što sipate beton, odvojite pet minuta da odsečete sve kočiće koji se izdižu iznad visine dasaka za šalovanje. Ako su vrhovi dasaka za šalovanje tek malo izdignuti iznad nivoa zemlje, potrudite se da uklonite sve kamenčiće, zemlju i prljavštinu koji bi vam mogli smetati nakon što izlijete beton i počnete ga ravnati.

4. Napravite čvrstu podlogu za beton

Prilikom postavljanja čvrste i ravne podloge za beton od velike pomoći će vam biti vibro nabijač. To je teška vibrirajuća mašina koja čvrsto nabija zemlju ili šljunčanu podlogu.

Čvrsta, dobro drenirana podloga je ključna za izradu betonske staze bez pukotina. Najbolju strukturu za čvrstu podlogu čini zbijeno tlo praćeno sa nekoliko centimetara materijala kao što je šljunak. Ali i izbor podloge zavisi od klime i uslova tla. Zato vam je najbolje da se savetujete sa lokalnim građevincima koji su već upoznati sa uslovima u vašem kraju. Sabijanje i poravnavanje zemljišta je uvek dobra ideja, ali možda uopšte nećete morati da nasipate šljunak ako je tlo na kojem živite i gde planirate betonsku stazu peskovito.

5. Istisnite mehuriće

Prilikom izlivanja betona betona stvaraju se vazdušni mehurići koji potom čine šupljine koje slabe betonsku ploču.

Kada izlivate beton, u dodiru sa daskama za šalovanje stvaraju se vazdušni džepovi, ostavljajući na tim mestima udubljenja na vertikalnim površinama. To nije važno ako su u pitanju staze ili prilazi. Ali iznad zemlje, na stepenicama, ivičnjacima ili zidovima, rezultati betoniranja, nakon skidanja dasaka koje ste koristili za šalovanje, mogu izgledati kao švajcarski sir. Da biste to sprečili, uzmite daščicu i „uronite“ je celom dužinom svih dasaka za šalovanje. Potom dobro nabijte beton na svim ivicama.

6. Izbegavajte previše vode

Često ćete, od komšija, rodbine i ostalih posmatrača prilikom izvođenja radova čuti primedbu da biste trebali dodati još vode, da beton isgleda previše suv. Osim ako beton zaista nije toliko suv da se ne bi curio ni niz suncobran, vaš odgovor bi trebalo da bude „Ne, hvala“. Prava količina vode se pažljivo dodaje i oseti prilikom samog mešanja betona. Dodavanje vode slabi mešavinu. Više vode olakšava rad sa betonom, ali će kao rezultat dovesti do slabije ploče.

Ako niste sigurni da li beton koji mešate treba biti ređi ili ne predlažemo vam sledeće: lopatom ili motikom napravite udubljenje u betonskoj smesi. Ovo udubljenje treba da bude prilično glatko i da zadrži svoj oblik i nakon što izvučete lopatu iz njega. Ako je grubo i grudvasto, dodajte betonskoj smesi malo vode. Ako se ulegne, dodajte još cementa.

7. Ne odugovlačite sa ravnanjem

Nakon izlivanja betonske smese, sledeći korak je, naravno, izravnavanje betonske površine. Izravnavanje potiskuje kamenje u mešavini ka dole a izvlači cementno „mleko“ na površinu, tako da kasnije možete ravnati beton gletericom ili komadom stiropora (što je meni lično najbolja opcija, naročito ako je u pitanju tvrđi stiropor) bez opasnosti da ćete izvući kamenje ili veće komade šljunka na površinu. Ako čekate predugo i beton počne da se stvrdnjava, ovo izvlačenje cementnog mleka na površinu prosto će postati nemoguća misija. Dakle, vreme za izravnavanje betona je odmah po izlivanju betonske smese.

Ako je u pitanju dugačka betonska staza, ili prilaz kući, najbolje bi bilo da uz sebe imate još jednu osobu, odnosno, pomoćnika koji može da počne da ravna beton čak i pre nego što ste završili se izlivanjem cele betonske smese. Postoji samo jedan razlog da sa ravnanjem betona ne počnete odmah: ako se na površini nakon izlivanja betona formiraju lokvice vode, sačekajte da ih beton upije pre nego što počnete da izravnavate površinu.

Da bi površina bila što ravnija, izravnavajte je u oba smera.

8. Duboko urežite fuge (spojnice)

Poprečne fuge u betonu nazivaju se „kontrolnim spojnicama“ jer njihova svrha je zapravo da kontrolišu nastanak pukotina u betonskim površinama. Beton se skuplja kako se suši, tako da se pukotine moraju negde pojaviti. Fuge omogućuju ravne i uredne „pukotine“ u betonu, a ne estetski neprivlačan uzorak paukove mreže. Fuge takođe smanjuju naknadnu pojavu pukotina u betonu. Kada su u pitanju betonske staze, fuge treba da budu među sobom udaljene 1.5 metar ili manje; na ploči ili prilazu, na udaljenosti ne većoj od 3 metra.

Postoje dva načina za pravljenje kontrolnih spojnica: „zarežite“ ih u mokri beton odmah nakon izravnavanja betona gletericom ili nekim drugim metalnim predmetom ili ih usecite sledećeg dana kružnom testerom koristeći dijamantski list. Pravljenje spojnica u vlažnom betonu je manji posao a napravićete i manje nereda. Fuge treba da budu dugačke najmanje jednu četvrtinu visine/dubine betona.

9. Betoniranje završite metlom

Da, dobro ste pročitali – čvrsta metla stvara blago hrapavu betonsku površinu.

Čelična gleterica je previše glatka za izravnavanje betona na otvorenom. Umesto toga, pređite metlom preko izravnatog betona. Dobićete neklizajuću teksturu i sakriti nesavršenosti koje su nastale ravnanjem ili gleterisanjem. Možete koristiti običnu staru metlu, ali posebna, metla za beton, ostaviće finije linije. Pređite betoniranu površinu metlom oko 15 minuta nakon izravnavanja. Ako je tekstura previše hrapava, zagladite je gletericom (ili stiroporom) i pokušajte ponovo za 15 minuta. Prelazite metlom preko betona paralelnim, lagano preklapajućim potezima. Povremeno ćete morati ispirati metlu da biste izbegli previše grubu površinu po završetku posla.

10. Upotrebom najlona usporite sušenje betona

Voda je neophodan sastojak za hemijski proces tokom kojeg se beton stvrdnjava – što duže beton ostaje vlažan, to će kasnije biti tvrđi i jači. Jedan od načina da se uspori sušenje je prekrivanje betona debljim najlonom. Kada beton bude dovoljno tvrd da na njemu ne možete ostaviti otisak prstom, nežno raširite najlon preko njega. Rastegnite ga koliko god je to moguće da biste uklonili nabore na površini i zategnite ivice kako biste pod najlonom zadržali vlagu. Kada vidite prve znake sušenja, podignite najlon i nežno pospite beton sa još vode. Održavajte betonsku stazu ili bilo koju drugu betonsku površinu vlažnom tri dana – sedam dana bi bila najbolja opcija. Prekrivanje najlonom može izazvati mrlje na betonu, ali te mrlje će same od sebe nestati za mesec ili dva.